Mirođija je jednogodišnja vrsta, kratke vegetacije oko 90 dana. Upotrebljavaju se mlade sočne grančice i lišće, kao začin u jelima, salati i u konzervama od povrća. Odlokuje se mirišljavim eterskim uljem i vitaminima.


Mirođija ima male potrebe za toplotom. Seme klija već na 3 stepena C, a biljka najbolje raste na temperaturi 15-17 stepeni. Nema velike potrebe za svetlošću, ali pri slabom osvetljenju biljke se izdužuju i manje su aromatične. U početnim fazama rasta ima velike potrebe za vlagom, a kada se dobro ukoreni postaje otporna na sušu. Kasni letnji usevi moraju se ipak navodnjavati. Đubri se sa stajnjakom pod predhodni usev. Uspeva posle svih povrtarskih vrsta. U bašti se često gaji kao međuusev, po obodu leja, pored voda za navodnjavanje.



Zemljiše za mirođiju obrađuje se kao i za mrkvu, a to znači pored osnovne obrade u jesen, pred setvu se primenjuje prolećna obrada i predsetvena priprema zemljišta. Đubri se sa 80-120kg N, 80-100 kg P i 100-110 kg K i 1-2 puta se prihranjuje.


Mere nege su:Kultiviranje, prihranjivanje, zalivanji i zaštita useva. Veoma je značajno da se u fazi nicanja (jer seme veoma sporo niče) spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.


Berba se obavlja odsecanjem grančica kad biljke dostignu visinu 10-15 cm, što obično biva 4-5 nedelja posle nicanja.





Dipl.ing. Mira Miljković